U zadnjih nekoliko godina sam sreo zaista veliki broj „duhovnih“ ljudi. Svi su oni majstori u nekim veštinama i rade ih odlično (uglavnom). Šta god da vežbate, postaćete majstori jednog dana. Ali šta se primećuje gledajući sa strane? Svi su imali bar jedan poveći problem. Možete sa pravom reći – niko nije savršen. Ali sa druge strane, baviš se decenijama nekim duhovnim naukama i ostali su ti problemi kao planine? I možda letiš po nebu i pričaš sa arhangelima, a život ti se raspada. Tako i treba, povikaše duhovnjaci, materijalno je fuj !!
Duhovnost je pod velikim velom magle i svako ima neku svoju definiciju. Možete da usvojite i one opšte i dobre definicije o vraćanju Bogu, oslobađanju bića, duše i sl. A šta to zapravo znači? Znači da morate da savladate materiju, znači da sve stečeno znanje upotrebite ovde na Zemlji, a posle možete i na Nebu kad odete tamo – mada neće trebati. Na ulazu u proročište u Delfima stajao je natpis: Spoznaj sebe. Pametni stari Grci.
Zašto neko uopšte ima bilo kakve probleme? Šta nije u redu sa njim ili sa stvarnošću koju je kreirao?
Kao što rekoh, svi ti majstori su imali po neki veći problem. Bavljenje duhovnim naukama je bio neuspešni pokušaj samoizlečenja. Da li ja imam poveći problem, da li vi imate poveći problem? Naravno. Tajna i jeste u tome. Što bismo inače dolazili na Zemlju, ako ne da naučimo da to savladamo. Možete se praviti pametni kao stari Grci pa da kažete – imam problem zato što ne poznajem sebe. 100% tačno. Nema greške. Možete da budete za korak pametniji pa da kažete – imam problem zato što mi ne valja sistem verovanja. Tačnije od ovoga ne može biti. Sad, šta? Da to menjamo pa da idemo dalje? Moraćemo da malo usporimo. Ovde se krije veština nad veštinama. Kamen mudrosti starih alhemičara. Nešto što prevazilazi sve znanje koje ste stekli decenijama u nazad. Što je to toliko bitno? Sistem verovanja je odredio vašu prošlost, sadašnjost i budućnost. Vašu sudbinu. Sudbinu vam mogu pročitati odmah i bez greške. Budućnost će vam biti ista kao i prošlost. Možda neke nijanse, ali ništa se tu bitno neće promeniti. Ista kao sadašnjost jer se u njoj kreira. Nema sudbine, sve će vam odrediti ono u šta verujete duboko u sebi. Zvuči li sve ovo grozno? A zašto?
Kada kažemo verovanje, nećemo misliti na religiju ili politiku već na nešto sasvim drugo. Verovanje je životni princip koji smo usvojili nekada davno i on je naš integralni i nažalost, skriveni deo. Sistem verovanja smo usvojili pod uticajem drugih - roditelja, rođaka, okoline. Nije bilo izbora. Nismo krivi zbog toga. U većini slučajeva ih možemo nazvati blokadama jer se tako ispoljavaju. Kasnije verovanja postaju uverenja, jer idući po tom impulsu ona se realizuju u životu i postaju stvarnost. Ako ste stalno slušali od roditelja da pare ne rastu na drvetu, da morate krvavo da radite da biste zaradili, velike su šanse da vam je stvarnost upravo takva. Sistem verovanja vlada vama i vašim životom. Ona se ostvaruju konstantno. Deluju iz jako dubokih nivoa kao što su istorijski i nivo same duše. Možda se vuku kroz brojne inkarnacije.
Normalno je da želite da budete slobodni, da donosite ispravne odluke i usmeravate životni tok po želji. Loša vest je da ćete biti toliko slobodni koliko vam dopuštaju vaša verovanja.
Recimo da izvučete iz podsvesti ovakva verovanja o novcu:
- Novac se teško zarađuje
- Mnogo novca donosi samo probleme
- Bogatstvo nije za mene
- Nemam mogućnosti da više zaradim itd itd...
I sada postavimo suprotna verovanja:
- Novac se lako zarađuje
- Mnogo novca donosi slobodu
- Bogatstvo je baš za mene
- Mogućnosti su beskonačne
Znate šta? Jel prepoznajete sebe u prvoj grupi verovanja? Verovatno, jer ne biste ovo ni čitali. A onaj ko ima ovu drugu grupu verovanja je sigurno bogat i uspešan čovek. U tome je razlika. Novac navodim kao primer izobilja i najlakše se shvata. Da ne potežemo sad ljubav i odnose jer ima tek da boli.
Koliko sam shvatio iz brojnih primera, verovanja u jednoj životnoj oblasti se preslikavaju na drugu ili se prepliću na izvestan nači. Često se izobilje prepliće sa ljubavlju, pa čak i u narodnim izrekama – gde nemaština uđe kroz prozor, ljubav izlazi na vrata i sl. Ovo i nije čudno jer tokove novca u kolektivnoj svesti pokreće seksualna energija. Vidi se to i u životu i to mnogo. Ovo preplitanje negativnih verovanja kroz oblasti života potiče iz analogije koja je uz intuiciju osnovni faktor spoznaje – ako je ovo ovako, onda je verovatno i ono. Tako često imamo pojavu da se neuspeh na jednom polju preslikava i na drugo. Lično mislim i da u životu svakog čoveka postoji samo jedno ključno verovanje i ono je otrovalo ceo sistem. Da bi ga uboli, moraćemo da pretražimo celu bazu podataka. Obično krećemo od životne oblasti koju nazivam novac ili izobilje. Zatim ljubav, odnosi (porodični i socijalni), uspeh, profesija, odmor i rekreacija, duhovna spoznaja... Možete dopisati bilo koju oblast koja vam je iz nekog razloga zanimljiva. Zbog neuspeha pogotovo.
Koliko sam video iz primera, u oblasti novca može da postoji i do 15-20 negativnih verovanja. Obično je jedno glavno, a ostala su izvedena iz „prakse“. Rezultat je da novca nema ni u tragovima kod vlasnika ovih verovanja.
Ako razmišljate o vašim verovanjema ništa nećete dobiti. Ako pišete, onda hoćete. Pre nekoliko godina sam dao u časopisu „3.oko“ metodu za instant vađenje negativnih verovanja. Treba da napišete ovakvu konstataciju kao naslov : dobro je što nemam dovoljno novca, zato što...
Onda napišite ne manje od 15 odgovora i videćete čuda koja gajite u sebi.
Ili napišite: dobro je što nemam sreće u ljubavi, zato što... To možete uraditi za svaku oblast.
Sistem izmene verovanja je veoma težak i zahtevan proces jer čistite karmu, menjate sudbinu i započinjete drugu životnu liniju.
Onda napišite ne manje od 15 odgovora i videćete čuda koja gajite u sebi.
Ili napišite: dobro je što nemam sreće u ljubavi, zato što... To možete uraditi za svaku oblast.
Sistem izmene verovanja je veoma težak i zahtevan proces jer čistite karmu, menjate sudbinu i započinjete drugu životnu liniju.
Zoran iz Zemuna
уторак, 21. септембар 2010.
уторак, 9. фебруар 2010.
NOVAC I KREATIVNOST
Robert Kiyosaki u odličnoj knjizi 'Rich Dad, Poor Dad' ('Bogati otac, siromašni otac') prepoznaje jednu značajnu činjenicu: celi naš školski i društveni sistem odgaja nas i obrazuje da se pripremimo za traženje zaposlenja kod drugih, a ne za preduzetništvo i stvaranje posla.
Primećijete li da Kiyosaki govori o američkom društvu; šta li tek reći o našem, koje je tek izašlo iz socijalizma?
Novac je još jedno od najčešćih područja u kojima se mnogi ljudi nadaju da će dobiti mnogo bez da ulože trud i daju nešto zauzvrat: pogotovo u našoj zemlji gde smo naučeni ne verovati u svoje sposobnosti i u mogućnost uspeha, u zadnje vreme mnogi se okreću ezoteričnim tehnikama kao pokušaju da stvore novac 'iz vedra neba'. Premda je pozitivan stav važan, on sam po sebi ne može zameniti uključivanje u stvarni život, razvoj kreativnosti, učenje stvaranja vrednosti u materijalnom svetu, samousavršavanje... kao ni doprinos životima drugih ljudi u zamenu za ono što primamo.
Na sreću, i kod nas sve je više ljudi koji shvataju da je ne samo nedelotvorno, nego nije ni mudro, osloniti se na druge da im stvore posao i prihode, često u zamenu za emocionalno nepodržavajuću atmosferu i materijalne uslove koji jedva omogućavaju preživljavanje. Sve je više pojedinaca koji razvijaju i koriste svoju kreativnost i stvaraju jedinstvene i prepoznatljive proizvode. Verujem da polako, korak po korak, počinjemo kao društvo prelaziti iz orijentisanosti na preživljavanje i sigurnost u svest slobode i kreativnosti – svet ljudi koji sami sebi stvaraju zanimanja umesto da biraju između već postojećih.
Niko ko je u istoriji stvorio nešto uistinu vredno, nije to učinio preko noći. Biografije istaknutih ljudi govore o posvećenosti, ustrajnosti, predanom traženju novih znanja i rešenja, često i o izazovnim uslovima života i rizičnim odlukama.
U (relativno retkim) slučajevima ljudi koji su postigli uspeh bez naročitog truda, u pravilu su prisutni i mnogi emocionalni i socijalni problemi i nezrelo ponašanje. To možemo videti kod svetskih estradnih zvezda, ali i mnoge dece bogatih roditelja. Trud i napor nisu vredni sam po sebi, kao kod ideje da ćemo zaslužiti sreću ako dovoljno patimo; ono što je važno je proces razvoja osobe kroz prikupljanje znanja, sticanje veština, razvoj kreativnosti, rešavanje problema, suočavanje s rizicima i istrajnost.
Da bi se određenim područjem života u potpunosti ovladalo, potreban je dugoročan razvoj kroz brojna iskustva i iskušenja, mnoge različite situacije, pa i ponavljanje istih i sličnih situacija iz različitih aspekata, dok životne lekcije nisu u potpunosti savladane. To vredi,kako za područje financijskog obilja, tako i za partnerstvo, roditeljstvo, prijateljstvo, duhovnost... U svim tim područjima svi volimo maštati o brzom rešenju problema i 'živeli su srećno do kraja života'...To nije realno a ne bi bilo ni zanimljivo. Izazovi, osećaji i uživanje u svakodnevnim sitnim uvidima i otkrićima, ono je što podstiče životnu strast. Kao i zadovoljstvo kad se osvrnemo unazad i shvatimo koliko smo postigli. Možda je upravo to ono što oni,koji su se obogatili bez truda, podsvesno osećaju da im nedostaje – kao i istinski osećaj sopstvene vrednosti, izgrađen kroz suočavanje sa izazovima i saosećanje s drugima, umesto kroz površna spoljna merila.
Niko ne može biti zaista kreativan i željan znanja u određenom području, ako ga to istinski ne privlači, ako nije orijentisan na proces, nego samo na konačni cilj. Teško ćete postići uspeh ako radite nešto u čemu ne uživate, što možete raditi samo 's pola srca'. U današnjem svetu velikih mogućnosti i velike konkurencije, da biste ostvarili stvarni, a ne samo kratkotrajan uspeh, morate biti istinski kvalitetni u svom poslu. Kvalitet dolazi spontano, čak gotovo neprimetno, ako uživate istražujući i razmišljajući o području u kojem radite; ako vam je istinski važno da steknete što više znanja, ako vas rešenja određenih problema zaokupljaju jer ih smatrate životno važnima, a ne samo radi propratnih financijskih rezultata. Posao tada zapravo nije posao, nego način života, jedna od centralnih tema vaših misli tokom svakog dana; možda ćete ustajati iz kreveta usred noći da biste zapisivali ideje koje vam dolaze u um dok ležite opušteni. Dok god su vaš interes i znanje o određenom poslu prosečni, takav će biti i vaš uspeh.
Jedan od ključnih i najčešćih uzroka problema, vezanih uz novac,je, ako druge ljude ili društvo smatramo ili emocionalno doživljavamo izvorom novca,umesto da to usmerimo ka sebi i Univerzumu.Slično kao i kad se radi o ljubavi, to vodi osećaju zavisnosti, posesivnosti, neprimerenim očekivanjima, suptilnim igrama ili jednako tako nezdravim pokušajima drastičnog odricanja.
Ako druge ljude doživljavamo odgovornima za svoje financijsko stanje, bićemo ih spremniji zakidati, pa i varati, pod različitim izgovorima. Neke prevare, kao što je švercovanje u tramvaju i 'piratsko kopiranje', već su odavno deo opšte kulture' a svako za njih ima svoja opravdanja, koja obično uključuju očekivanje da se uzme u obzir financijska situacija osobe, odnosno odricanje od vlastite odgovornosti. Ako se osećamo zavisni o drugima,kao o izvoru novca, spremno ćemo se žaliti na bilo kakvo traženje od strane drugih, dok ćemo vlastita potraživanja smatrati itekako opravdanima. Očekivaćemo da drugi budu svesni truda i troškova koje smo uložili u svoj proizvod, dok ćemo ignorisati i zanemarivati rad i potrebe drugih.
Osećaj da smo financijski zavisni o drugima uključuje često ideju da su i drugi zavisni od nas – sa krivicom ,kao posledicom i osećajem da oduzimamo drugima ako tražimo naknadu za svoj rad – na sličan način,kao što u tom slučaju i sami doživljavamo da nam se nešto oduzima, u trenucima kad mi moramo nešto platiti. Tada, umesto da novac bude sastav radosne razmene, počinje se doživljavati kao izvor frustracija i nezrelog ponašanja.
Kao i kod većine naših stavova, pogleda na svet i problema, odnos prema novcu oblikuje se već u najranijim godinama života. Svakome od nas polazište je osećaj zavisnosti o roditeljima, koji se pojačava ili modifikuje zavisno o stavovima i ponašanju roditelja vezano za novac.
Prirodno je da deca traže mnogo. Žele sve videti, isprobati, uživati u svemu što ih privuče, odricanje im ne pada na pamet – i to je zdrav ljudski pristup materijalnom. Velik deo marketinga na radiju ili televiziji usmeren je upravo na decu, sa znanjem da su njihove želje snažne, podložne uticaju i manje racionalno kontrolisane. Mnogo zavisi od toga na koji će način roditelj pristupiti takvim zahtevima i na koji će način detetu objasniti filozofiju novca. Roditelji,koji izvor obilja, vide u nekome ili nečemu izvan sebe, preneće taj stav i na decu, i to,po pravilu,kroz izazivanje krivice i okrivljavanje deteta zbog njegovih želja i zahteva; često pritom uključujući i ideju da je novac,sam po sebi nešto loše.
Filozofija okrivljavanja novca,kao nečeg lošeg,uzrok je upravo onakve situacije kakvu – na rečima – pokušava sprečiti: licemjerje, prećutna očekivanja, izbegavanja i manipulacije (jer se mnogi ljudi ne usuđuju javno i mirno reći svoju cenu), te okolnosti u kojima je normalno da fudbaleri i glumci zarađuju milione, a učitelji jedva preživljavaju. Uverenje da nema dovoljno i da je potrebno mučno i mnogo raditi da bi se išta zaradilo vodi težnji gomilanju i (kod ljudi sa manje moralnih pravila) iskorištavanju drugih, kako bi se nakupilo što više i što pre. Prema novcu imamo sličan odnos,kao što smo u prošlosti imali prema seksualnosti: okrivljujemo sredstvo, a ne uzrok, pokušavamo ugušiti prirodne želje, a kad to ne uspevamo, opravdavamo se stvarajući dvostruke kriterijume.
Kao što će i deca moći biti spontano i prirodno samostalna, nesebična i sl. tek onda kad su njihove osnovne potrebe (u prvom redu emocionalne) zadovoljene, tako i većina odraslih ljudi može biti iskreno nesebična,tek onda, kad se izdigne iznad borbe za vlastito preživljavanje i zadovoljavanje najosnovnijih želja. Tada nesebičnost ne dolazi iz stava 'treba mi' i brige o spoljašnjem utisku, nego spontano, iskreno i na emocionalnom umesto racionalnom nivou.
Verujem da je jedna od ključnih komponenti zdravog stava o obilju, osećaj da je materijalno obilje deo duhovnog, da nam je kao neograničenim duhovnim bićima potpuno normalno uživati u obilju, te da smo u svojoj moći da stvorimo obilje potpuno nezavisni o bilo kakvim spoljnim okolnostima. No čak i ako u ovo razmatranje ne uključimo duhovnu komponentu, svako od nas je odgovoran za svoje odluke – u prvom redu za odluku hoće li čekati da mu drugi daju posao i odrede uslove rada ili će se odlučiti za kreativnost, ulaganje rada, vremena i hrabrosti.
Ja glasam za ovo drugo...
Mi još uvek živimo u društvu koje funkcioniše kroz novac i on nam je neophodan za život.
Kad odbacimo predrasude,koje je većina od nas "ponela iz roditeljske kuće",da moramo naporno i mukotrpno raditi,da bi zaradili samo neophodno za život,tada će novac lako "ulaziti" u naš život.
Najvažnije od svega je, da je novac energija koja, kao i svaka druga, treba nesmetano da kruži.To,praktično znači,da treba da menjamo svoj odnos prema novcu.Kako ga dajemo, tako nam se i vraća.
Dok plaćamo račune,treba da to činimo rado...Znam, kako ovo zvuči, ali pokušajte...da umesto osećaja da su računi preveliki,ugradite u sebe osećaj,kao što je: "Ja to mogu da platim..."a tako i jeste, u suštini,računi se uvek nekako plate...Pa onda, neka to sledećeg puta bude sa tim osećajem, da tih papirića ima dovoljno u vašem životu i da račune platite sa radošću!
Treba imati poverenja u život(univerzum,Boga...)
Do god nosimo u sebi osećaj da nemamo dovoljno ili to kažemo, to odzvanja u Univerzumu...
Univerzum uvek kaže...DA!Moramo da pazimo kako razmišljamo i šta izgovaramo...
Ako vam dete traži čokoladu,nemojte mu objašnjavati, da u novčaniku imate zadnjih 100din,radije kupite čokoladu i ne brinite...kad god dajete,pokrećete proces i novac se vraća...
Polako se budimo,uviđamo da nam se ne dopada ova realnost i ispraznost života, kakav živimo.Radimo za druge,da bi smo platili račune.Svakog dana ustajemo nezadovoljni,u isto vreme, gledamo iste nezadovoljne ljude...svaki dan nam je isti,a život hoće promenu,život želi da živi...
Shvatamo i to, najzad, da je to nešto što možemo da menjamo...
Za početak bar maštajte o tome,šta je to u čemu uživate,o čemu ste maštali dok ste bili deca...šta ću biti kad porastem...
Postoji li neki hobi, koji kada mu se posvetite,zaboravite na vreme...
Možda se tu krije odgovor na pitanje...
Verujem da smo svi ovde iz određenog razloga...i da svi u sebi imamo odgovor, zašto smo tu...samo se treba zapitati!
Razmislite, kakav bi vaš život bio kada bi ste imali moć da ga kreirate...
MOĆ JE U VAŠIM RUKAMA I JA VAS MOLIM DA POVERUJETE U TO!
"Neka bude svetlost..."
Primećijete li da Kiyosaki govori o američkom društvu; šta li tek reći o našem, koje je tek izašlo iz socijalizma?
Novac je još jedno od najčešćih područja u kojima se mnogi ljudi nadaju da će dobiti mnogo bez da ulože trud i daju nešto zauzvrat: pogotovo u našoj zemlji gde smo naučeni ne verovati u svoje sposobnosti i u mogućnost uspeha, u zadnje vreme mnogi se okreću ezoteričnim tehnikama kao pokušaju da stvore novac 'iz vedra neba'. Premda je pozitivan stav važan, on sam po sebi ne može zameniti uključivanje u stvarni život, razvoj kreativnosti, učenje stvaranja vrednosti u materijalnom svetu, samousavršavanje... kao ni doprinos životima drugih ljudi u zamenu za ono što primamo.
Na sreću, i kod nas sve je više ljudi koji shvataju da je ne samo nedelotvorno, nego nije ni mudro, osloniti se na druge da im stvore posao i prihode, često u zamenu za emocionalno nepodržavajuću atmosferu i materijalne uslove koji jedva omogućavaju preživljavanje. Sve je više pojedinaca koji razvijaju i koriste svoju kreativnost i stvaraju jedinstvene i prepoznatljive proizvode. Verujem da polako, korak po korak, počinjemo kao društvo prelaziti iz orijentisanosti na preživljavanje i sigurnost u svest slobode i kreativnosti – svet ljudi koji sami sebi stvaraju zanimanja umesto da biraju između već postojećih.
Niko ko je u istoriji stvorio nešto uistinu vredno, nije to učinio preko noći. Biografije istaknutih ljudi govore o posvećenosti, ustrajnosti, predanom traženju novih znanja i rešenja, često i o izazovnim uslovima života i rizičnim odlukama.
U (relativno retkim) slučajevima ljudi koji su postigli uspeh bez naročitog truda, u pravilu su prisutni i mnogi emocionalni i socijalni problemi i nezrelo ponašanje. To možemo videti kod svetskih estradnih zvezda, ali i mnoge dece bogatih roditelja. Trud i napor nisu vredni sam po sebi, kao kod ideje da ćemo zaslužiti sreću ako dovoljno patimo; ono što je važno je proces razvoja osobe kroz prikupljanje znanja, sticanje veština, razvoj kreativnosti, rešavanje problema, suočavanje s rizicima i istrajnost.
Da bi se određenim područjem života u potpunosti ovladalo, potreban je dugoročan razvoj kroz brojna iskustva i iskušenja, mnoge različite situacije, pa i ponavljanje istih i sličnih situacija iz različitih aspekata, dok životne lekcije nisu u potpunosti savladane. To vredi,kako za područje financijskog obilja, tako i za partnerstvo, roditeljstvo, prijateljstvo, duhovnost... U svim tim područjima svi volimo maštati o brzom rešenju problema i 'živeli su srećno do kraja života'...To nije realno a ne bi bilo ni zanimljivo. Izazovi, osećaji i uživanje u svakodnevnim sitnim uvidima i otkrićima, ono je što podstiče životnu strast. Kao i zadovoljstvo kad se osvrnemo unazad i shvatimo koliko smo postigli. Možda je upravo to ono što oni,koji su se obogatili bez truda, podsvesno osećaju da im nedostaje – kao i istinski osećaj sopstvene vrednosti, izgrađen kroz suočavanje sa izazovima i saosećanje s drugima, umesto kroz površna spoljna merila.
Niko ne može biti zaista kreativan i željan znanja u određenom području, ako ga to istinski ne privlači, ako nije orijentisan na proces, nego samo na konačni cilj. Teško ćete postići uspeh ako radite nešto u čemu ne uživate, što možete raditi samo 's pola srca'. U današnjem svetu velikih mogućnosti i velike konkurencije, da biste ostvarili stvarni, a ne samo kratkotrajan uspeh, morate biti istinski kvalitetni u svom poslu. Kvalitet dolazi spontano, čak gotovo neprimetno, ako uživate istražujući i razmišljajući o području u kojem radite; ako vam je istinski važno da steknete što više znanja, ako vas rešenja određenih problema zaokupljaju jer ih smatrate životno važnima, a ne samo radi propratnih financijskih rezultata. Posao tada zapravo nije posao, nego način života, jedna od centralnih tema vaših misli tokom svakog dana; možda ćete ustajati iz kreveta usred noći da biste zapisivali ideje koje vam dolaze u um dok ležite opušteni. Dok god su vaš interes i znanje o određenom poslu prosečni, takav će biti i vaš uspeh.
Jedan od ključnih i najčešćih uzroka problema, vezanih uz novac,je, ako druge ljude ili društvo smatramo ili emocionalno doživljavamo izvorom novca,umesto da to usmerimo ka sebi i Univerzumu.Slično kao i kad se radi o ljubavi, to vodi osećaju zavisnosti, posesivnosti, neprimerenim očekivanjima, suptilnim igrama ili jednako tako nezdravim pokušajima drastičnog odricanja.
Ako druge ljude doživljavamo odgovornima za svoje financijsko stanje, bićemo ih spremniji zakidati, pa i varati, pod različitim izgovorima. Neke prevare, kao što je švercovanje u tramvaju i 'piratsko kopiranje', već su odavno deo opšte kulture' a svako za njih ima svoja opravdanja, koja obično uključuju očekivanje da se uzme u obzir financijska situacija osobe, odnosno odricanje od vlastite odgovornosti. Ako se osećamo zavisni o drugima,kao o izvoru novca, spremno ćemo se žaliti na bilo kakvo traženje od strane drugih, dok ćemo vlastita potraživanja smatrati itekako opravdanima. Očekivaćemo da drugi budu svesni truda i troškova koje smo uložili u svoj proizvod, dok ćemo ignorisati i zanemarivati rad i potrebe drugih.
Osećaj da smo financijski zavisni o drugima uključuje često ideju da su i drugi zavisni od nas – sa krivicom ,kao posledicom i osećajem da oduzimamo drugima ako tražimo naknadu za svoj rad – na sličan način,kao što u tom slučaju i sami doživljavamo da nam se nešto oduzima, u trenucima kad mi moramo nešto platiti. Tada, umesto da novac bude sastav radosne razmene, počinje se doživljavati kao izvor frustracija i nezrelog ponašanja.
Kao i kod većine naših stavova, pogleda na svet i problema, odnos prema novcu oblikuje se već u najranijim godinama života. Svakome od nas polazište je osećaj zavisnosti o roditeljima, koji se pojačava ili modifikuje zavisno o stavovima i ponašanju roditelja vezano za novac.
Prirodno je da deca traže mnogo. Žele sve videti, isprobati, uživati u svemu što ih privuče, odricanje im ne pada na pamet – i to je zdrav ljudski pristup materijalnom. Velik deo marketinga na radiju ili televiziji usmeren je upravo na decu, sa znanjem da su njihove želje snažne, podložne uticaju i manje racionalno kontrolisane. Mnogo zavisi od toga na koji će način roditelj pristupiti takvim zahtevima i na koji će način detetu objasniti filozofiju novca. Roditelji,koji izvor obilja, vide u nekome ili nečemu izvan sebe, preneće taj stav i na decu, i to,po pravilu,kroz izazivanje krivice i okrivljavanje deteta zbog njegovih želja i zahteva; često pritom uključujući i ideju da je novac,sam po sebi nešto loše.
Filozofija okrivljavanja novca,kao nečeg lošeg,uzrok je upravo onakve situacije kakvu – na rečima – pokušava sprečiti: licemjerje, prećutna očekivanja, izbegavanja i manipulacije (jer se mnogi ljudi ne usuđuju javno i mirno reći svoju cenu), te okolnosti u kojima je normalno da fudbaleri i glumci zarađuju milione, a učitelji jedva preživljavaju. Uverenje da nema dovoljno i da je potrebno mučno i mnogo raditi da bi se išta zaradilo vodi težnji gomilanju i (kod ljudi sa manje moralnih pravila) iskorištavanju drugih, kako bi se nakupilo što više i što pre. Prema novcu imamo sličan odnos,kao što smo u prošlosti imali prema seksualnosti: okrivljujemo sredstvo, a ne uzrok, pokušavamo ugušiti prirodne želje, a kad to ne uspevamo, opravdavamo se stvarajući dvostruke kriterijume.
Kao što će i deca moći biti spontano i prirodno samostalna, nesebična i sl. tek onda kad su njihove osnovne potrebe (u prvom redu emocionalne) zadovoljene, tako i većina odraslih ljudi može biti iskreno nesebična,tek onda, kad se izdigne iznad borbe za vlastito preživljavanje i zadovoljavanje najosnovnijih želja. Tada nesebičnost ne dolazi iz stava 'treba mi' i brige o spoljašnjem utisku, nego spontano, iskreno i na emocionalnom umesto racionalnom nivou.
Verujem da je jedna od ključnih komponenti zdravog stava o obilju, osećaj da je materijalno obilje deo duhovnog, da nam je kao neograničenim duhovnim bićima potpuno normalno uživati u obilju, te da smo u svojoj moći da stvorimo obilje potpuno nezavisni o bilo kakvim spoljnim okolnostima. No čak i ako u ovo razmatranje ne uključimo duhovnu komponentu, svako od nas je odgovoran za svoje odluke – u prvom redu za odluku hoće li čekati da mu drugi daju posao i odrede uslove rada ili će se odlučiti za kreativnost, ulaganje rada, vremena i hrabrosti.
Ja glasam za ovo drugo...
Mi još uvek živimo u društvu koje funkcioniše kroz novac i on nam je neophodan za život.
Kad odbacimo predrasude,koje je većina od nas "ponela iz roditeljske kuće",da moramo naporno i mukotrpno raditi,da bi zaradili samo neophodno za život,tada će novac lako "ulaziti" u naš život.
Najvažnije od svega je, da je novac energija koja, kao i svaka druga, treba nesmetano da kruži.To,praktično znači,da treba da menjamo svoj odnos prema novcu.Kako ga dajemo, tako nam se i vraća.
Dok plaćamo račune,treba da to činimo rado...Znam, kako ovo zvuči, ali pokušajte...da umesto osećaja da su računi preveliki,ugradite u sebe osećaj,kao što je: "Ja to mogu da platim..."a tako i jeste, u suštini,računi se uvek nekako plate...Pa onda, neka to sledećeg puta bude sa tim osećajem, da tih papirića ima dovoljno u vašem životu i da račune platite sa radošću!
Treba imati poverenja u život(univerzum,Boga...)
Do god nosimo u sebi osećaj da nemamo dovoljno ili to kažemo, to odzvanja u Univerzumu...
Univerzum uvek kaže...DA!Moramo da pazimo kako razmišljamo i šta izgovaramo...
Ako vam dete traži čokoladu,nemojte mu objašnjavati, da u novčaniku imate zadnjih 100din,radije kupite čokoladu i ne brinite...kad god dajete,pokrećete proces i novac se vraća...
Polako se budimo,uviđamo da nam se ne dopada ova realnost i ispraznost života, kakav živimo.Radimo za druge,da bi smo platili račune.Svakog dana ustajemo nezadovoljni,u isto vreme, gledamo iste nezadovoljne ljude...svaki dan nam je isti,a život hoće promenu,život želi da živi...
Shvatamo i to, najzad, da je to nešto što možemo da menjamo...
Za početak bar maštajte o tome,šta je to u čemu uživate,o čemu ste maštali dok ste bili deca...šta ću biti kad porastem...
Postoji li neki hobi, koji kada mu se posvetite,zaboravite na vreme...
Možda se tu krije odgovor na pitanje...
Verujem da smo svi ovde iz određenog razloga...i da svi u sebi imamo odgovor, zašto smo tu...samo se treba zapitati!
Razmislite, kakav bi vaš život bio kada bi ste imali moć da ga kreirate...
MOĆ JE U VAŠIM RUKAMA I JA VAS MOLIM DA POVERUJETE U TO!
"Neka bude svetlost..."
Пријавите се на:
Постови (Atom)
